Poznavala sam mladu djevojku imena Ja
Koja je u ranim godinama teškom mukom naučila 
Kako se boriti u bitci zvanoj život

Nepripremljena, bez valjanog iskustva  
Bačena pred teška iskušenja 
I svaki put kad bih nemoćna vikala
Čula bih sam ono što je odgovarala jeka 

Nije lako izbrisati iz pamćenja 
Sve neprospavane noći punih pitanja 
Dane kada sam padala kao srušena šahovska figura 
I bojala se svakog jutarnjeg svitanja.

Nosim sa sobom kovčeg u kojem je spakirana krivnja
Jer sam dopustila da moja bol bude i tuđa
Pokušavam se suočiti sa štetom koju sam počinila 
Nekima je to samo trenutak u prošlosti, meni je kalvarija. 

Bol je nestala, ali sjećanje na nju ne jenjava
Još uvijek osjećam svaku trunku proživljenih strahova
Snage još nemam, stati na kraj svakoj grešci 
No svakog jutra kad odmorna otvorim oči.. 

Dobro je.